pisite_nam@blogotres.rs

Ljudi oko nas

Intervju: Violeta Obradović, planinar i fotograf

Živeti u trenutku

Umetnost fotografisanja je redak dar, jer nije dovoljno samo kliknuti, najpre treba videti, a da bi se videlo, pre toga treba doživeti i osetiti trenutak, pejzaž, kolorit. Zato su Violetine slike posebne, jer se na njima vidi ne samo lepota prirode, izraz nečijeg lica, linija neke građevine, prelamanje svetlosti i boja, nego i emocija sa kojom ona sagledava ono što je ispred objektiva.

Sa puno oduševljenja i iskrene radosti ona priča o svojim putovanjima i planinarenjima sa kojih donosi predivne fotografije, ali neretko objavljuje i slike svog grada Paraćina - na kojima se najbolje može videti kroz kakve sve transformacije može proći jedan isti kadar tokom vremena. Violetine fotografije zaustavljaju ne samo trenutak u vremenu, nego i jedan poseban utisak o onome što fotografiše. Zato smo rešili da porazgovaramo sa njom i saznamo kada i kako se razvila njena ljubav prema fotografiji, šta najviše voli da slika i kakvi su joj planovi, da li želi time da se profesionalno bavi ili samo amaterski.

violeta01.jpg

• Kada si počela da se baviš fotogafijom, kako se rodila ljubav prema fotografisanju?

Fotografisanje sam zavolela pre nekih 6 godina, a to je bila ljubav koja se rodila na prvi pogled. Došlo mi je nekako prirodno, kao da je oduvek bila u meni ta želja da zabeležim ono što vidim i osećam, da zapamtim taj trenutak i prenesem drugima da vide kako su oko nas svakog dana na svakom koraku neka čuda, nekada manja, nekada veća.

Prvo sam fotkala telefonom, jer nisam bila u mogućnosti da kupim aparat. Ali, kad nešto želite jako, kako kažu, i kosmos se zaveri da vam ispuni želju, pa sada imam i dobar fotoaparat od koga se ne odvajam na svojim šetnjama i putovanjima. Uvek je uz mene, jer se nikad ne zna kada će iskočiti neka slika vredna pamćenja. Eto, nekada ujutru, na putu do posla, ne mogu da odolim a da ne uslikam svoj Paraćin kako se budi.

• Šta te najviše inspiriše, šta najviše voliš da slikaš?

Najviše me inspiriše priroda, neki nestvaran predeo, neobičan zalazak sunca, cvet... Posebno volim da fotkam oblake, jer su za mene čarobni, očaravajući, nekada fascinantni, prava igra Boga i prirode. Ima nešto više od godinu dana otkako aktivno planinarim. Moja strast prema putovanjima i ljubav prema prirodi ovde su našle pravi spoj. Svaka planina i njeni prelepi pejzaži, šume, livade, drveće, krošnje okupane suncem ili pokrivene snegom, da ne pričam o pogledima koji se pružaju sa vrha - postali su moja nepresušna inspiracija.

• Da li si postala "lovac" na dobre kadrove ili strpljivo čekaš da se pojavi trenutak vredan da bude zabeležen kamerom?

Nekada strpljivo čekam određenu situaciju ili priliku da fotkam, ali to su vrlo retki momenti, uglavnom slikam u trenutku, kada vidim nešto mom oku, a i srcu vrlo zanimljivo, primamljivo, neobično i prelepo, onda je to - to i nema vremena za čekanje. Kao i život - živeti u trenutku, jer on ode, nema ga više i neće biti nikada isti.

Otkako sam postala planinarka naučila sam da fotkam u brzini, u trenutku - vidim, sviđa mi se, kliknem. Tek kada pregledam slike vidim kakve sam sve momente zabeležila, ne samo iz prirode, nego i trenutke iskrene sreće, osmehe, radost, ali i veliki napor kod svojih kolega planinara.

kucica.jpg

Evo, nedavno je izveden zimski uspon na Rtanj. Bilo je nestvarno, prelepo, bela šumska bajka, u pravom smislu te reči, očaravajući prizori koji su nam oduzimali dah, više nego ledeni vetar koji na Rtnju duva velikom žestinom. Pri vrhu je duvao tako jako, da su mi se prsti na rukama smrzli, bukvalno sam dobila promrzline, jedva sam povratila palac u život, ali to me nije sprečilo da uslikam na samom vrhu planinare kako se bore sa vetrom, a zatim i pri silasku.

Jedan od mojih najjačih utisaka je Musala, najviši vrh planine Rila u Bugarskoj i istovremeno najviši vrh Balkana. Ta prelepa planina u svom srcu krije nekoliko jezera i pejzaže koji vas ostavljaju bez reči i teraju suze na oči od tolike lepote. Pogled sa vrha Musale je skoro nestvarno iskustvo, sa svih strana gledate u druge planine i vrhove, još ako imate i čarobno čisto nebo, to je pravo uživanje.

• Kako se snalaziš za opremu, s obzirom da kod nas retko ko može sebi priuštiti ono što bi stvarno želeo?

Od opreme koristim samo jedan aparat i običan objektiv koji ide uz njega. Znam da treba unapređivati svoj rad i delo, ali sve je mnogo skupo.

• Da li učestvuješ na foto-konkursima i kakvi su rezultati?

I ovde je novac često prepreka, jer učešće na konkursima podrazumeva neku kotizaciju, pa se tako prijavljujem samo na one koji su besplatni. Do sada još nisam postigla neke zapažene rezultate, osim na konkursu grada Ćuprije, kada je moja fotografija ušla među prvih 20. Naravno, ja ne odustajem, slaću svoje fotografije u svet, jer je meni prvenstveno cilj da dopru do što više ljudi, a ako zaslužujem nagradu ona će doći, kad bude pravo vreme.

more.jpg

• U kojoj meri društvene mreže doprinose promociji ovog hobija? Na kakav prijem si naišla kod pratilaca?

Društvene mreže su preplavljene foto-stranicama, što je dobro, da ljudi vide lepotu naše zemlje. Olako shvatamo sva ova bogatstva koja su nam data i vrlo često se loše odnosimo prema njima. Boli me kada vidim kako čovek uništava i ne poštuje prirodu, pa beležim i takve trenutke, kao opomenu i poruku da moramo čuvati prirodu. Mojim prijateljima se dopadaju moje fotografije, kažu da imam dobro oko za kadar. Znači mi podrška i pohvala, jer mi daju podstrek za dalji rad.

• Kakve su tvoje želje i planovi kada je fotografija u pitanju?

Moje želje i planovi,eh... Volela bih da radim za neku turističku agenciju, hotel ili kompaniju koja želi da promoviše neki grad, selo, mesto, prirodu, zemlju, da ja pokažem svetu kroz svoje fotografije tu lepotu.

Na primer, Stolovi kod Kraljeva su na mene ostavili naročit utisak. Vrlo neobična a divna planina, na kojoj slobodno žive prelepi konji, koji su divlji, a opet i pitomi na neki način, jer vam slobodno prilaze. Obožavam konje, ove životinje poseduju jednu naročitu snagu i moć, nose duh slobode. Volela bih da celom svetu predstavim ove krajeve naše prelepe zemlje.

• Koje slike su ti omiljene?

Omiljeni motivi su mi planina, oblaci, magla, a najbolje je kada se svi spoje na jednoj fotografiji. Jedva čekam sledeće planinarenje, da vam sa njega donesem nove fotografije i novu dozu ljubavi prema prirodi.

Koliko Violeta voli i prirodu i fotografisanje, najbolje pokazuju njene slike koje možete pogledati u galeriji. Blogotres joj želi mnogo uspeha u daljem radu, a očekujemo i mnogo lepih fotografija sa nekih novih destinacija! Vedro i srećno, Violeta!

Galeriju slika Violete Obradović možete videti ovde

Autor: Blogotres tim

Nema vremena za čekanje… Život treba živeti u trenutku, jer on ode, nema ga više i neće biti nikada isti…

Pročitajte još