Upoznajte Srbiju

Sokobanja III deo: Očno, Grudno, Vrmdža

Ne ostavi ništa osim otisaka stopala, ne ponesi ništa osim utisaka i

sećanja, ne ubij ništa osim svog vremena.

Ovoga puta vodimo vas na tri čuvena sokobanjska izletišta: najpre se penjemo na Ozren i obilazimo Očno i Grudno, a zatim idemo na Vrmdžansko jezero, s tim što ćemo u povratku s jezera svratiti u deda-Mijinu vodenicu.

Očno

Izletište Očno nalazi se u blizini Kalinovice, o kojoj smo već pisali (samo da vas podsetim na Vesninu savršenu kuhinju), a naziv je dobilo po tome što se ovde nalazi bolnica za očne bolesti. Međutim, naišla sam na još jedno objašnjenje, da posmatran iz vazduha ovaj plato izgleda kao oko, u čijem je centru, poput zenice, kamen ljubavi, svojevrsna prirodna atrakcija.

Naime, na sred livade, daleko od planinske litice, nalazi se stolovita (usamljena) stena, prilično velika, na kojoj su se, po predanju, sastajali i voleli Hajduk Veljko i Čučuk Stana. Meni je veoma intrigantno ovo posmatranje iz ptičje perspektive i dovođenje u vezu sa činjenicom da se ovde leče bolesti očiju, što mi samo potvrđuje da su u Sokobanji na delu neke neobične sile. Izletište je okruženo bukovom i četinarskom šumom, pa se ovde možete odmarati, a možete i nastaviti šetnje ka drugim ciljevima na Ozrenu, jer su staze dobro obeležene.

Moram priznati da se nikada nismo dugo zadržavali na Očnom. Susret sa stenom, par fotografija i nastavljamo dalje. Slika tipično naša - predivan predeo, besprekorno čist vazduh, idealna koncentracija negativnih jona, mesto gde je svaki udah lekovit za oči i pluća, a bolnička zgrada stara, zapuštena, pored ostaci nečega što je trebalo da bude hotel ili odmaralište, jedna nadrealna slika, česta u Srbiji...

Grudno

Ozren, čudesna planina, leči oči, ali i grudi, pa je tako ovde smeštena bolnica za plućne bolesti. Izletište koje se nalazi u blizini bolnice je solidno uređeno, ima igralište, jezero sa pastrmkom, koju pred vama hvataju i odlično spremaju, tako da ćete uživati u ručku.

Ovde se nalazi još jedno ozrensko čudo - Ripaljka, vodopad na reci Gradašnici.

Za šest godina videla sam je samo jednom u punoj snazi. Opravdala je svoje ime, jer ripnuti znači skočiti. Čak i kada Gradašnica potpuno presuši, kao ovoga leta, zadivljujuće je posmatrati njeno korito, stene preko kojih se obrušava, na koje pada, kako ih je izbelela i uglačala. Tako da bez obzira da li Ripaljka radi ili ne, obiđite je, biće to doživljaj za pamćenje.

Na 5 kilometara od bolnice nalazi se crkva Svetih arhangela Gavrila i Mihaila, podignuta na mestu starog manastira Jermenčić.

Staza od izletišta do manastira je odlična, tako da se slobodno otisnite u ovu šetnju, ako vam se ukaže prilika baš 26. jula, kada se obeležava manstirska slava, ali i bilo koji drugi dan dobra je prilika da uživate u šetnji kroz šumu, predivnim vidicima, zvucima i mirisima. Mi smo preduzeli pohod ka crkvi jednog dana kada je nebo pretilo kišom, pa su se neki pomalo pribojavali grmljavine, ali nas je na kraju dočekalo sunce, dočekalo i ispratilo kada smo krenuli nazad. Tako se Ozren uvek raduje svojim gostima, požuri da rastera oblake...

Vrmdžansko jezero i deda-Mijina vodenica

Ako ste u prilici i volite, od Sokobanje do Vrmdže morate biciklom! Savršen put, savršene krivine, slab saobraćaj, savršen pogled, prema Rtnju. Doduše, biće par kilometara nasutog puta, ali sve to je deo avanture. Selo Vrmdža doživljava svoj procvat, kojim čudima i čijem zalaganju za to treba da zahvali - ne znam, ali postala je centar različitih aktivnosti. Doselili su se stranci, ovde se okupljaju ljudi željni da se oslobode stresa i odmore od gradskog života, nedavno čitam o skupu u oblasti ženskog preduzetništva. Sasvim dovoljno da se zatraži recept od tamošnjeg stanovništva i preduzme nešto slično u mnogim drugim jednako živopisnim srpskim selima. Ili da tumačimo ova čuda blizinom Rtnja.

Mnogo volim Rtanj i sklona sam da mu pripišem svakojake zasluge. Iako od Vrmdže do Rtnja ima još da se putuje, pogled na ovu neobičnu planinu daje i Vrmdžanskom jezeru dozu fantastike, plašim se da bi bez njega bilo suviše obično. Ovako deluje kao predstraža opasnom zamku i pitate se kakav je dalje taj put od jezera do planine.

U povratku smo svratili na izvor i napili se hladne vode. Za Vrmdžu kažu da je selo sa 40 izvora, što samo potvrđuje koliko je priroda bila blagodarna prema ovom kraju. I onda pravac deda-Mijina vodenica. Restoran je podignut na mestu stare vodenice, u autentičnom etno-stilu. Vodenica vredno radi i melje brašno, i što je najvažnije možete ući i pogledati kako se okreće vodenički točak i uživati u toj magiji pretvaranja u najsitniji prah. Možete i kupiti brašno, razne vrste, kukuruzno, heljdino, integralno. Verujte mi, odlično je! Proja mi nikad bolje nije ispala. Uživaćete u ručku u debeloj hladovini kod deda Mije, čak i po najtoplijem danu. Na gostoprimstvo i srdačnost i ovde računajte u najvećoj meri, kao i svuda u Sokobanji.

Sokobanja vas čeka sa svim svojim čudima. Požurite!

Brana

Mnogo volim Rtanj i sklona sam da mu pripišem svakojake zasluge. Iako od Vrmdže do Rtnja ima još da se putuje, pogled na ovu neobičnu planinu daje i Vrmdžanskom jezeru dozu fantastike, plašim se da bi bez njega bilo suviše obično. Ovako deluje kao predstraža opasnom zamku i pitate se kakav je dalje taj put od jezera do planine.