pisite_nam@blogotres.rs

Upoznajte Srbiju

Svetlost svetosavlja

Sveti Sava - Savindan

Savindan je veliki praznik za srpski narod, a govoriti o liku i delu Rastka Nemanjića, prvog srpskog arhiepiskopa, prvog prosvetitelja, učitelja, pisca, znači govoriti o Srbima. Tolike vekove lik Svetog Save živi zajedno sa narodom, a koliko je jaka ta veza govori i činjenica da novo doba vezuje za njega nove priče.

Sve što je učinio za svoj narod i porodicu pokazuje nam koliko je bio poseban, izvan svakog vremena, mudar, sveobuhvatnih pogleda, širokih vidika, pun talenata, pun darova i željan da ih upotrebi za dobro i napredak srpskog naroda.

Ispod silnih slojeva narodnog predanja koje je tokom turske vladavine na ovim prostorima uzdiglo kult Svetog Save do božanskih visina, otkriva se lik jedne od naših najmilijih istorijskih ličnosti. Oko njega su se preplele istorija, stara i nova verovanja, nastao veliki korpus narodnih priča, pesama, on je bio štit i odbrana u teškim vremenima i protiv najvećih neprijatelja, uvek se iznova uzdižući i nastavljajući svoju misiju čuvara i prosvetitelja. Tako je stvoreno svetosavlje, koje možemo opisati kao naročit način doživljavanja pravoslavne vere i običaja. Sam pojam upotrebljava se od 30-ih godina prošlog veka, a svako pominjanje ove reči podseća nas na istoriju, slavnu i borbenu srpsku prošlost, ali više od toga na sposobnost da se sačuva svoja veru kroz najjače moguće oružje - reč i misao.

isposnica_svetog_save.jpg

Sa Svetim Savom počinju srpska crkva i država, on je utemeljivač hrišćanstva kod Srba, učitelj, lekar, ali iznad svega dobro je poznavao svoj narod. Upravo Sava je kanonizovao slavu i nalazio i brojne druge načine kako da mudro premosti prelazak sa paganskih na hrišćanske običaje. Trajnost njegovih poduhvata najbolje govori da je srpsko pravoslavlje - svetosavlje, jer je na tim temeljima nicala Srpska pravoslavna crkva.

Koliko je kult Svetog Save bio snažan pokazuje odluka Sinan-paše da Savine mošti iz Mileševe prenese u Beograd i spali, kako bi sprečio moguće bune, jer se narod okupljao i molio na svečevom grobu. Sinan-paša je, međutim, tog aprila 1594. godine postigao upravo suprotno, ponovo ga je oživeo, ojačao i jače povezao sa narodom.

Sava je bio blag, ali pravedan vođa, skroman i nenametljiv, baš kakav treba ovom buntovnom i impulsivnom narodu. Pogledajte kakvi su svi naši likovi koje je izrodilo narodno predanje, oni nam pokazuju šta traži duša naroda: Sveti Sava, car Lazar, Miloš Obilić,... Držeći se njihovih dela, što stvarnih, što pripisanih, Srbi su uspeli da sačuvaju svoju tradiciju, veru i stvaralaštvo vekovima, na najjačim mogućim temeljima.

Odmah posle Savine smrti počinje da se formira oreol oko njegovog lika, pa ga tako i despot Stefan Lazarević pominje kao svog pradedu, naglašavajući time duhovnu srodnost i želju da se nastave njegova stremljenja.

sveti_sava.jpg

Sveti Sava se obeležava kao školska slava od 1840. godine, sa prekidom tokom trajanja komunističkog režima. Danas mnogo govorimo o Svetom Savi, poznajemo njegov život i delo, a najvažnije je da imamo u svesti njegovo prosvetiteljstvo - svetlost koju je uneo u našu književnost, jezik i misao o nacionalnom identitetu, jer ako ne volimo i ne razumemo sebe, nećemo moći razumeti ni druge.

Pre dvadeset godina Mile Medić je napisao Zaveštanja Svetog Simeona, koje ćete najpre prepoznati po Zaveštanju jezika, koje počinje stihovima: Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika.

Da je u našem narodu i dalje živa navika da splete predanje i prilagodi sebi autentičan izvor, pokazuje nam to što se danas vrlo često ovi stihovi navode kao reči Svetog Simeona koje je Sava zabeležio u Hilandarskoj povelji, što nije tačno i može povući neke pogrešne zaključke.

O ovome možete čitati na sajtu manastira Studenica: http://www.manastirstudenica.rs/ko-je-napisao-zavjestanja-stefana-nemanje/

Mogu se izvući pogrešni zaključci o karakterima i nastojanjima Save i Simeona, pa je važno Zaveštanja posmatrati isključivo kao književno delo.

vucji.jpg

Dok čitamo Žitije Svetog Simeona, koje je Sava napisao kao uvod u Studenički tipik, jer se po običaju na početku tipika kazivao život ktitora manastira, otkrivamo da je Sava bio ne samo talentovan pisac, sa istančanim darom, nego i poznavalac ljudske duše i duše svoga naroda. I kako svako delo otkriva svoga pisca, tako nam ovo pokazuje čoveka koji je blage naravi, iskren, pun ljubavi i odanosti i koga vodi iskrena i ogromna želja da učini sve što može za dobrobit svoga naroda.

Sveti Sava je naš učitelj i danas, podseća nas da treba da istražujemo, proveravamo, da mislimo, da ne žurimo, da se ne sukobljavamo, da radimo, stvaramo, i to polazeći od sebe, od malih i jednostavnih strvari, jer su one najvažnije, tako se gradi život i tako opstaje jedan narod.

Lepo je na ovaj dan započeti nešto novo, biti vredan i preduzimljiv, jer za razliku od ostalih crkvenih praznika, čije crveno slovo kaže da odmorimo, Savindan nam baš obasjava vidike da sve poslove dobro uradimo, sa velikim blagoslovom.

Srećan vam praznik i neka svetosavska svetlost bdi nad vašim rečima i delima!

Brana

Lepo je na ovaj dan započeti nešto novo, biti vredan i preduzimljiv, jer za razliku od ostalih crkvenih praznika, čije crveno slovo kaže da odmorimo, Savindan nam baš obasjava vidike da sve poslove dobro uradimo, sa velikim blagoslovom.

Pročitajte još