pisite_nam@blogotres.rs

Upoznajte Srbiju

Veliko NE za male hidroelektrane

Preskupa ekologija

U Beogradu je 27. januara, na Svetog Savu, održan veliki ekološki protest u organizaciji pokreta Odbranimo reke Stare planine, sa jednim jedinim zahtevom: momentalno zaustavljanje izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana u Srbiji. Ovom skupu je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi, različitih godišta, političkih i drugih opredeljenja, a kojima je zajednička svest da smo na ovoj planeti samo kratko, ali da je šteta koju čovek svojim delovanjem može napraviti - nenadoknadiva.

Upravo takvu trajnu štetu prave MHE na malim planinskim rekama, uništavajući biljni i životinjski svet, izgled okruženja, a posredno utičui na život ljudi u tim krajevima. Najglasniji su borci sa Stare planine, jer se na ovom zaštićenom području planira najveći broj postrojenja, ali i u drugim delovima Srbije sprema se isti scenario, za Mlavu, Rzav, dok je skoro stotinu reka već nepovratno uništeno.

Po predanju, ono što se započne na Savindan mora biti uspešno, a s obzirom na sunčan i vedar dan koji je pratio učesnike protesta, ostaje nam nada da će ova pravedna borba biti podržana i višim silama od ovih naših ljudskih, koje se, nažalost, uvek svode na najniže – materijalne interese.

reco_ne_za_mhe01.jpg

Dobro je što se o ovome sve više govori, a najvažniji i najprecizniji izvor informacija su društvene mreže, naročito Fejsbuk grupa Odbranimo reke Stare planine, koja broji skoro 70.000 članova. Naravno, internet agitacija nije dovoljna, ali protesti poput ovog na Savindan, koji je uključio i šetnju hiljada ljudi ulicama Beograda, konkretan su poduhvat koji mora imati rezultate.

Bitno je da se vesti šire, a kampanja i posle velikog protesta nastavlja da živi i deluje, pa ćemo i mi ovde dati jednu rekapitulaciju dešavanja. Pokušaćemo da na svima razumljiv način, bez mnogo cifara, da se nama običnim Srbima ne zavrti u glavi, objasnimo kako je do ove situacije došlo. Pri tome, imajte u vidu da je problem zajednički za ceo Balkan, sve zemlje se protiv njega bore, manje-više uspešno, ali kao da se kod nas pruža najmanji otpor, a da su oni koji treba da najviše brinu – skoro potpuno slepi i gluvi.

Makedonija je zaustavila gradnju MHE, Rumunija se suočava sa ogromnim posledicama, Hrvati drže stvari pod kontrolom, Bosanci se bore, a mi…

Na početku priče stoje Evropska unija, Energetska zajednica i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a uz njih jedan od brojnih paradoksa EU – do nekog proklamovanog opšteg dobra obavezno se dolazi rušilačkim dejstvom i silnim promenama, koje menjaju život ljudi, prirodu.

EU je propisala obavezu svim državama članicama i kandidatima da moraju povećati udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije do 2020. godine. Iako voda nije jedini izvor, na njoj su se u Srbiji polomila koplja, iako imamo i vetar i biomasu i solarnu energiju. Zašto voda? Linijom manjeg otpora i najbrže dobiti, izvučen je Katastar MHE iz 1987. godine, po kome se predviđa izgradnja preko 850MHE na planinskim rekama Srbije. Katastar, kažu stručnjaci, nije urađen planski, nije bilo preciznog istraživanja, merenja, ali i kao takav odlično je poslužio. Brzo su 32 godine kasnije izračunali da će odgovarati svrsi i pozvali investitore da se prihvate izgradnje MHE, obećavši im da će biti povlašćeni proizvođači i da će u narednih 12 godina država od njih otkupljivati struju po višoj ceni, koju naravno plaćaju građani kojima ekologija pored svih problema dođe tek na nekom 357. mestu u životu. Teče tako ta priča, čujemo povremeno od naših prijatelja da se pravi haos na Limu, da su potopili crkve da bi napravili branu, iz Raške dolaze slične vesti, postaje sve gore, dok na kraju shvatimo da nije u prvom planu nikakva zelena energija i ekološki napredak, nego samo energija novca…

Investitori se sigurno ne bi upuštali u ovako komplikovan poduhvat da im se ne isplati, jer su kada je počelo sve ovo kukali i odustajali - dokumentacija im je bila opširna, stanje na terenu neproučeno, period realizacije višegodišnji. I onda je odjednom nastao bum – jer je država rešila da ih podrži, sad po kom kriterijumu, ostaje nam da domislimo, zna se samo da cifre nisu baš male. Dozvole se dobijaju brzo, još brže dovlači teška mehanizacija na male planinske reke.

Rakitska_MHE.jpg

Ove MHE su derivacione, I to je ono najvažnije što treba zapamtiti. Šta to znači? Uz pomoć bagera i rovokopača voda se sputava u metalne cevi, jer su planinske reke uglavnom uzanog korita i većim delom godine sa smanjenom količinom vode, pa da bi uopšte mogla da se trajnije iskoristi njihova snaga moraju se potpuno zarobiti. Kako se objašnjava na sajtu Sveta nauke, grade se u brdsko-planinskim predelima jer se koristi nagib terena i prirodni pad vode. Izgradnja MHE je jeftina, ali po prirodu i živi svet reke i priobalja, posledice su nesagledive. One se nazivaju "ekološke" samo zbog toga što ne zagađuju vazduh kao termoelektrane, ali šteta koja nastane dok se one izgrade je trajna i nesaglediva.

Uništava se okolina u potpunosti, i to u širem krugu, jer uglavnom su te reke duboko u planini, gde nema puta, a treba dovesti toliku mehanizaciju. Kako krenu radovi, izumire živi svet reke, menja se izgled celog predela jer reka praktično nestaje u cevima, stanovništvo koje živi u blizini ostaje bez vode za piće, navodnjavanje, za život. Nastavlja se propadanje krajeva koji su već pogođeni iseljavanjem i siromaštvom.

Zato je protest na Studentskom trgu počeo minutom ćutanja za reke Srbije, a Snežana Jandrlić je nabrojala samo nekolicinu od preko stotinu ugašenih – Crnovrška, Bistrica, Panjica, Jošanica, Rakitska… I sve to u najlepšim predelima naše zemlje, u zaštićenim područjima, parkovima prirode, gde ne bi smelo ništa da se dira...

norveska_MHE.jpg

Da probamo da isključimo emocije, mada kod osvešćenog čoveka bez njih ništa ne biva, imamo i stručni prikaz celokupne situacije koji daje dekan Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić. On je u svom obraćanju vrlo jasno izložio celu problematiku i potkrepio je rezultatima istraživanja.

"Prilikom izrade projektne dokumentacije jedna od najvažnijih stavki je određivanje biološkog minimuma vode koja mora ostati u rečnom toku. Detaljan monitoring sprovodi se najmanje godinu dana, zajedničkim radom kvalifikovanih hidrobiologa i hidrologa. To u Srbiji gotovo niko ne radi, projekti su izrađeni tako da se biološki minimum određuje nekim statističkim metodama ili primenom računa verovatnoće. Zato skoro sve studije o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da nema negativnih ekoloških efekata", ukazivao je profesor Ristić mnogo ranije na ovaj problem (izvor: politika.rs).

Ristić je objasnio i da Srbija uopšte nema toliki potencijal malih tokova kako se pokušava prikazati, te da derivacione MHE trajno narušavaju kompletan živi svet jednog kraja.U prilog tome, profesor navodi podatke da je izgradnja MHE zabranjena u Kini, Americi, a njihovom uništavanju pristupilo se i u nekim evropskim zemljama. Srbija kao i obično kasni, mi smo tek u fazi uništavanja svoje prirode, koja je realno, jedino što nam je još preostalo. Ako je ne sačuvamo, pitanje je da li ćemo išta imati da ostavimo svojoj deci.

Nije da ne može drugačije. Pogledajte kako izgleda jedna mala hidroelektrana u Norveškoj (https://www.gradnja.rs/), gde se poštuje priroda, a to poštovanje ona ume višestruko da nagradi, pa zato i ne treba da se čudimo zašto se tamo tako lepo i udobno živi. A mi za to imamo sve preduslove, samo treba da ih kako treba iskoristimo.

Autor: Blogotres tim

Izgradnja svih planiranih 850 MHE doprinela bi sa samo 2% energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, pri čemu je cena tako dobijene struje znatno viša od uobičajene. Na Staroj planini u planu je izgradnja 58 MHE, na slivu Studenice na Goliji i okolini 31. Stara planinaje proglašena parkom prirode 1997, a Golija 2001. godine. To su područja prve kategorije zaštite, kao prirodna dobra izuzetnog značaja sa stanovišta raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, kao i geoloških, geomorfoloških i hidroloških karakteristika.

Pročitajte još