pisite_nam@blogotres.rs

Sa osmehom kroz život

VERUJEM U SVOJ SUD

Čudno je kad te život odvuče tamo gde nisi nikada želeo da budeš. „Ko zna šta bi bilo da sam onda davno između mog bivšeg muža i njegovog najboljeg druga izabrala ovog drugog“, kaže meni moja prijateljica. I zaista, koliko neke odluke, čak i one najmanje, poput kojim ćemo putem ujutru krenuti na posao, mogu da promene stvari, pa i ceo život.

sud01.jpg

Da li se treba pitati ili se voditi instinktom? Razmišljam o svim onim ljudima koji žive život i donose odluke na osnovu nekog horoskopa i saveta astrologa. Da li su sigurni u ispravnost takve odluke ili im je tako lakše da je opravdaju, misleći da je bila bolja od one koju bi sami doneli?

Priča mi moj Vlada kad je bio u Rusiji: „Na sastanku sa direktorom kompanije sedi čovek koji nas samo posmatra i pomaže mu u donošenju odluke - da li sa nama da sklopi ugovor“. Kažu da je tamo to potpuno normalno... Ali, zar se tako ne gubi onaj dobar osećaj samostalnog odlučivanja kod nekih ne tako važnih stvari, kao što je veliki i skup poslovni dogovor, pitajući druge za koje mislimo da bolje znaju od nas samih?

sud02.jpg

Mene kroz život vodi osećaj, emocija i instinkt. Ne verujem u horoskop i predviđanja, u govor tela i analizu ljudi sa kojima pričam. Volim da se prepustim razgovoru, da on bude iskren i otvoren, bez dodatne analize. Možda, ustvari sigurno, mnogoputa sam tako donela pogrešne odluke, dešavalo se i da se kajem i preispitujem kasnije, ali zar nije u tome čar? Da pričamo, volimo, delamo otvoreno, svim srcem, bez skrivenih misli, da se radujemo ili patimo zbog ishoda svojih odluka.

sud03.jpg

I danas, sedim za radnim stolom, znajući možda da odluka na ovu promenu nije bila dobra za mene, ali i dalje sam svim srcem u onome što radim i duboko verujem u sve što govorim.

Pa, sledeća odluka me možda izvede na pravi put, moj put. Ko zna...

Jelena Bajević

Abraham Maslov „Budite nezavisni od dobrog mišljenja drugih ljudi“.

Pročitajte još