Telo i duh

Dren – magično drvo naših predaka

U jednoj bašti u Sremu raste drveće doneto iz Dalmacije – košćela, srndelija (ringlov), dud, badem i dren. Bašta je srećom moja, a mladice i seme je prenela moja majka, od čijeg dodira neobično bujno raste svaka biljka. Ne znam da li su srećni kod nas, mislim da jesu, jer imaju divne razgranate krošnje, dobili su i podmladak, a rađaju kako koje sezone. Volim drveće baš zato što ima tu svoju samovolju i uvek sam na njegovoj strani kad ga otac grdi što nije rodilo kako je on očekivao. Da, moja familija priča sa biljkama, svako na svoj način, kao što vidite neki ljutito, a neki blago i sa zahvalnošću.

Odavno sam naučila da svaki plod ubirem sa dve reči, hvala i izvini, naročito ako je biljka lekovita, a malo je onih koje nemaju lekovito dejstvo, u stvari, ima li ih uopšte...

Dren mnogo volim, žbunast i raskošnje krošnje rascveta se u martu hiljadama žutih cvetića. Otporno drvo, koje ćete sresti i na planinama među kamenjem, najpre oslobodi cvet, pa tek onda listove. Listove ako protrljate pa primaknete prste licu dobro ćete se ožariti. Uz to, dren ima i sitne bodlje, a one koliko služe da zaštite plod toliko i da se zakačite da ga uberete. Setite se samo kupine, ako na nečiju granu zapinjete i vuče vas, to je ona. Ali o njoj drugi put, jer presto svakako pripada drenu – magičnoj biljci naših predaka.

Odgovaraju mu krečnjačka, topla i suva mesta, koja nisu izložena mrazevima, zato je istočna Srbija pravi raj za ovo drvo. Na planini Ježevac, u Homolju, proletos sam prošla kroz čitavu šumu drena u cvatu. Trebalo bi sada poći u berbu.

Raste sporo, a živi preko 200 godina. Eto još jednog dobrog nauka: ako mislite da poživite u zdravlju i veselju ne žurite nigde, samo lagano.

Zdrav kao dren

Ova stara izreka ima svoje utemeljenje u opštoj koristi drena, jer je njegov plod izuzetno bogat vitaminom C, a drvo jako, zdravo i otporno, pa se koristi za izradu posebno važnih predmeta, mada ne volim da zamišljam tu seču, teško mi pada. Nekako podnesem pomisao da su od njega u Staroj Grčkoj pravili luk i strele, to mi jedino dođe razumno, dovoljno dostojansteno i dostojno ovog drveta.

Čvrstina drena dolazi od gustine drveta, pa je jedno od retkih koje ne pluta na vodi. Da jačeg drveta nema, svedoči glavom i bradom Marko Kraljević, koji je morao biti u punoj snazi da iscedi kap vode iz suve drenovine.

Sitni crveni plodovi dozrevaju od polovine jula do oktobra, zavisi od nadmorske visine na kojoj raste i drugih uslova, kiše, temperature, osunčanosti. Zreo je kada postane već sasvim mek i tamnocrven i tada ima prijatan i mesnat ukus, dok je zeleni plod veoma kiseo. Međutim, u nekim krajevima zelene drenjine se konzerviraju poput maslinki.

Znači, dren nam daje snagu i zdravlje i zato zaslužuje posebno poštovanje. U lečenju se koriste svi delovi biljke, list, plod, cvet, kora, koštice, a posebno je dobar za malokrvnost, grlobolju, boginje, bubrege, dijareju i druge probleme sa organima za varenje, hemoroide, šećernu bolest i za zaceljivanje rana. Od minerala sadrži: kalcijum, kalijum, gvožđe, cink, magnezijum i bakar.

Šta sve možemo napraviti od drenjina?

Svakako je najbolje zrele plodove jesti sveže, a veoma je dugačak niz proizvoda koji se mogu napraviti od drenjina. Zajednička karakteristika im je što zadržavaju lekovitost bez obzira na obradu. Važi i za rakiju drenovaču, naravno u ograničenim količinama. Rusi veoma cene votku napravljenju od ovog voća.

Plodove možete pažljivo osušiti, pa koristiti kao čaj. Takođe, veoma je cenjen sok koji se pravi od drenjina. Mi koristimo hladni postupak za pravljenje soka koji potom zamrzavamo, jer ne dodajemo konzervans.

Potpuno zrele drenjine se otkošte uz pomoć spravice koja se kosti i za otkoštavanje trešanja i višanja. Kad radite sa drenjinama to je dug proces i traži strpljenje, a pošto sve što napravimo nosi deo našeg raspoloženja i energije u sebi, nemojte kvariti ovo stvaranje ničim negativnim. Tu vam je i odgovor zašto bake najbolje kuvaju i njihova jela su najukusnija ;-)

Dakle, u tako samlevene drenjine nalijete vodu i dodate šećera koliko želite, pa potom ostavite da odstoji 24 sata da se sve lepo sjedini. Možete dodati limun ili limuntus da podstaknete aromu. Potom se sok procedi, vama ostaje masa koja može poslužiti za pripremu džema ili kao dodatak za kolače.

Koštice takođe mogu poslužiti, mada je u kućnoj radinosti njih teško prerađivati.

Drenjina pripada našem podneblju, stvorena je za naše potrebe, liči na nas i zato je upravo ona lekovitija za naša tela od mnogih egzotičnih plodova koje su nam novo doba i njegove trgovačke sklonosti doneli. Ima više vitamina C od pomorandže, u rangu je limuna, a ne znam kojim čudom, ali dokazano je, da preradom uošte ne gubi lekovita svojstva.

Dakle, pravac po drenjine! Sad je pravo vreme.

Brana – Blogotres