Ponekad mi ne treba mnogo – samo jedno mirno mesto, malo tišine i vreme za sebe. Ništa spektakularno, ništa daleko. Samo tišina, vazduh i neko jednostavno mesto gde mogu da budem svoja.
Jedan od tih dana me uhvatio baš za Prvi maj. Ne sedi mi se kod kuće, ali nisam ni raspoložena za roštilj, bluetooth zvučnike i galamu na sve strane. Sedim na terasi, gledam kroz krošnje i razmišljam – kuda pobeći, a da ne bežim daleko?
Idemo u Pančevo.
Zašto Pančevo za Prvi maj?
Nekako mi prija taj ravničarski mir u poslednje vreme. Verovatno to dođe sa godinama, umorom, ili sa tim što sam majka i cenim kad moje dete ima gde da trčkara, a da nije okruženo kolima i stresom.
Pančevo me dočekalo baš onako kako mi je trebalo. Prazan grad, bez gužve u saobraćaju, sa prelepim, tihim ulicama i arhitekturom koju često zaboravimo da gledamo. Sve pod prolećnim suncem i zelenilom koje te odmah uspori.
.jpg)
Mir bez gužve i buke
Park u centru pun hlada, sa igralištem koje je pravo blago za decu. Ogromna pešačka zona u kojoj se možeš opustiti, prošetati bez žurbe, pustiti dete da juri balone ili golubove, a ti... ti da dišeš.
Blizina keja donosi još jedan plus pa ako malo produžiš šetnju, možeš stići do reke i sesti na klupu, posmatrati prirodu i razmišljati o svemu i ničemu.
Sela sam u baštu kafića, naručila kafu i gledala kako mi dete bezbrižno trčkara po šetalištu. U pozadini – ništa osim cvrkuta ptica i blagih glasova. Razmišljam nešto...
Možda bih mogla da se preselim ovde?
I eto, dok većina ide ka planini, reci ili roštilju ja sam našla svoj mir 20 minuta vožnje od Beograda. Bez plana, bez pakovanja, bez frke. Samo mi, priroda i Pančevo.
Ako i ti nekad poželiš da pobegneš iz gradske buke...
...da se isključiš na sat-dva i udahneš punim plućima – razmisli o Pančevu.
Možda nije spektakularno. Ali je pravo mesto za dane kad ti ne treba spektakl. Samo mir.
Najlepši trenuci često nastanu bez plana.
