Preporučujemo/Vodimo vas
SIFNOS - OSTRVO IZ SNOVA
Put u nepoznatu luku
Verujete li u ostvarenje snova?
Ako ne verujete, ispričaću vam jedan. Pre nekoliko godina, neposredno pre puta u Grčku, sanjala sam da plovim brodom i iskrcavam se u nepoznatoj luci. U snu sam pitala prolaznike kako se zove ta njihova luka, a oni mi odgovoriše – ostrvo Sifnos! Nikada pre nisam čula za Sifnos, niti sam znala da uopšte postoji mesto koje se tako zove. Dva dana kasnije saznala sam da Sifnos zaista postoji. Ali otkud on nepozvan u mojim snovima? Odgovor je stigao mnogo kasnije, u septembru 2017. Na poziv izdaleka krenuli smo u posetu nekome ko živi – zamislite gde? Na Sifnosu!
Ako tražite savršeno grčko ostrvo sa divnom prirodom, peščanim plažama, belim kikladskim selima i možda najboljom hranom u Kikladima, odgovor je Sifnos. Udaljen je 130 km južno od Atine, okružen ostrvima Serifos, Milos i Kimolos, sa kojima je povezan brodovima koji svakodnevno plove ka kikladskim ostrvima.
Od Pireja do Sifnosa
U Atinu smo stigli u sitne sate, kako bismo iz Pireja uhvatili prvi jutarnji brod ka Sifnosu. Iako se do njega može stići za oko 2 sata brzim brodom (Seajet), naš izbor je Dionisios Solomos, koji plovi skoro 5 sati, ali se na njemu može uživati u plovidbi Egejskim morem. Sa palube posmatramo Pirej obasjan mesečinom. Lepo je svitanje u Pireju. Na desetine brodova, velikih i malih, koji podižu svoja sidra, odvajaju se jedan za drugim i odlaze ko zna gde, dok se iza njih polako budi pospani grad.
Brod je veoma udoban, sa nekoliko lepih salona u kojima imate sve – muziku, hranu, piće, televiziju, a možete naći i zanimljive saputnike. Reč po reč i već stižemo do ostrva Kithnos, prošaranog čempresima i retkim kućama iznad male luke. Od Sifnosa nas deli još samo 10 kilometara. Sifnos pripada zapadnim Kikladima. Dugačak je svega 15, a širok 7,5 km, sa visokim planinama i veoma plodnim dolinama, pa je zeleniji od ostalih kikladskih ostrva. Na ovako malom prostoru smešteno je toliko slikovitih sela da skoro celo ostrvo izgleda kao jedan grad rasut po padinama obraslim maslinama. Apolonia, Arthemonas, Ano Petali, Katho Petali, Kastro, Egzambela, Katavati… Na Sifnosu postoji čak 365 crkava, za svaki dan u godini po jedna! Zato je na njemu toliko festivala i slavlja kao ni na jednom drugom mestu u Grčkoj. Glavna luka je Kamares, u koju uplovljavamo kao u ogroman amfiteatar ispod visoke planine Profitis Ilias, diva u srcu ostrva. Dočekuju nas predivni restorani pored mora, kaskade belih kuća nanizanih ispod oštre litice i lepa peščana plaža oivičena stablima maslina.
Apolonov grad i Artemidino selo
Iz Kamaresa se kroz klanac prepun čempresa i starih golubarnika penjemo vijugavim putem ka belom gradiću Apolonija. Prvi susret sa Apolonijom i ljubav na prvi pogled – Sifnos je zaista ostrvo iz snova! Zamislite grad sav u stepenicama posutim crvenim laticama bugenvilija između blistavo belih kuća .
Vrata i prozori pastelnih boja, uski sokaci u senci vinove loze. Zvonici crkava u hladu stoletnih borova i huk vetra koji nas prati dok stepenik po stepenik idemo ka Arthemonasu. Apolon je bio Bog svetlosti, poznat po svojoj lepoti, kao i njegova sestra Artemida. Izgleda da se lepota ovih bogova sa pravom naselila baš ovde, u mestima koja su po njima dobila imena.
Apolonija i Arthemonas su spojeni selom Ano Petali, pa kada stepenicama krenete sa glavnog gradskog trga spremite se na skoro dva kilometra uspona. Usput ćete uživati u pogledu na balkone prepune cveća, na lepe male trgove i na celu Apoloniju. Svratićete do neke skrivene crkve u sporednom sokaku iz koga puca pogled na Egejsko more. Zaustavićete se bar jednom da se zasladite fantastičnim sifnoskim slatkišima koji se prodaju na svakom koraku.
Na tom putu je i folklorni muzej sa divnim eksponatima iz davnih vremena. U njemu ćete čuti zanimljivu priču o istoriji i životu stanovnika Sifnosa. Sifnos je dobio ime po svom prvom stanovniku, sinu heroja Suniona. Na ovom ostrvu iskovan je prvi zlatni novac u Grčkoj, jer su ovde u antičko doba postojali rudnici srebra i zlata.
Najlepša keramika ručne izrade u celoj Grčkoj, obojena veselim bojama, pravi se na Sifnosu. Ovde se rodio Nikolas Tselementes, koji je sastavio veliki grčki kuvar po kome i danas Grci spremaju svoja ukusna jela. Njemu u čast svake godine u septembru održava se festival posvećen hrani.
Za tri dana, koliko festival traje, Arthemonas se pretvori u pravo carstvo dobrog zalogaja. Na glavnom trgu možete probati na stotine različitih jela. Na Sifnosu se nedeljom sprema tradicionalno jelo revitja, čorba od okruglih bobičastih plodova biljke koja raste na ostrvu. U salatu umesto nama poznatog dodaju posebnu vrstu drobljenog feta sira –mizitra. Jelo od plavog patlidžana zapečenog sa kozjim mesom i sirom u zemljanoj posudi zovu hanum. Ponosni su na mastelo – jelo od ovčijeg mesa koje se satima peče na tihoj vatri u čudesnom sosu…
Stanovnici Sifnosa su na prvi pogled uzdržani, a na drugi potpuno neodoljivi! Dočekuju vas sa takvom odmerenošću i elegancijom kakva se retko sreće na drugim ostrvima u Grčkoj. Takav je i Sifnos. Čist, uredan, doteran i sređen kao moderna devojka, a u isto vreme odmeren i siguran u sebe kao dama u najboljim godinama.
Apolonija ima i svoju promenadu – To Steno. Uska, popločana ulica prepuna je barova, restorana, prodavnica i pravih malih fabrika slatkiša. Zaharosplastia su prepune čarobnih kolača veselih naziva – limunopita, portokalopita, melopita… Čim sunce zađe ova ulica veselih izloga, šarenih kapija, vrata i prozora oživi i pretvara se u uskomešani živi vrtlog smeha, muzike, mirisa i ukusa do kasno u noć. Ulice Apolonije i Arthemonasa su lavirint u kome se možete izgubiti. Ali ne brinite, svi putevi vode ka stepenicama sa kojih ćete na vrhu izaći na usku stazu koja se završava na brdu sa dve ogromne vetrenjače. Pogled sa ovog mesta je nezaboravan. Na zapadu Kamares okupan zracima zalazećeg sunca, a na istoku Kastro, srednjovekovna prestonica Sifnosa.
Kastro na grčkom jeziku znači tvrđava, pa tako i stanovnici Sifnosa zovu svoju staru prestonicu na visokoj steni na istočnoj strani ostrva. Do Kastra se može doći iz Apolonije laganom šetnjom od oko 3 kilometra. Usput se može svratiti u tajnovito seoce Katho Petali, u čijim se vijugavim sokacima između starih kuća za trenutak vreme zaustavlja.
Ali kad zakoračite kroz jednu od pet gadskih kapija Kastra, spoljni svet prestane da postoji. Uske ulice između belih kuća na nekoliko spratova vas povedu u neverovatni srednjovekovni utvrđeni grad nepromenjen još od doba kada su ga sagradili venecijanski osvajači. Šetnja njegovim ulicama vraća vas u stara slavna vremena Sifnosa. Masivne kamene klupe, arkade prolaza kroz koje se vidi Egejsko more, visoki potporni stubovi, kamene kuće sa drvenim balkonima povezane mostovima… Mermerne rimske urne na uglovima, sarkofazi stari vekovima…
Samo vas prepoznatljivi pravoslavni krstovi grčkih crkava na malim trgovima podsećaju da niste u Veneciji ili Rimu nego u srcu jednog helenskog utvrđenog grada. Na južnoj strani tvrđave, ispod okomite litice još postoji stara luka Sifnosa – Seralia. Iznad nje je pejzaž sačinjen od terasastih naslaga na obroncima planine sa plavim kupolama crkava na brežuljcima. Istočna strana Kastra okružena je visokim zidom sa kog se pruža pogled koji se ne zaboravlja. Usred nepreglednog plavog mora na visokoj steni, jedinom komadu kopna ispod tvrđave, crkvica Efta Martiras. Do nje se dolazi širokim stepeništem koje se vrtoglavo spušta ka moru.
Još jedno svedočanstvo fantastične i bogate istorije Sifnosa nalazimo na vrhu Agios Andreas. Na njemu su ostaci antičkog grada, zidova i crkava iz doba kada su ovde vladali Minojci sa Krita. Pogled na Kastro, Apoloniju, Arthemonas i skoro celo ostrvo je nagrada za uspon strmom kamenom stazom. Odavde vodi i put ka južnoj strani Sifnosa i do njegovih najlepših plaža – Plati Gialos, Vathi, Faros i Hrisopigi. Do njih možete doći dobrim putevima ili nekom od više od 100 kilometara dugih planinskih staza po kojima je Sifnos veoma poznat među ljubiteljima pešačenja. Plati Gialos je najduža i najpoznatija plaža na Sifnosu i možda jedina koja liči na moderne mediteranske plaže. Dugačak niz apartmana, hotela, restorana i barova pored mora.
Malo ribarsko selo Faros – skriveni raj
Ali ako ste ljubitelj prave Grčke, kristalno čistog mora, mekog peska i debelog hlada maslina, krenite ka Farosu, malom ribarskom selu iza brda. Tamo će vas dočekati pravi skriveni raj u kome možete pojesti sveže ulovljenu ribu u taverni na samom doku sa pogledom na ribarske barke.
Na plaži Fasolu iza Farosa uživaćete u miru i tišini. Staza od oko 1 km uklesana liticom zaliva odvešće vas do najlepšeg mesta na ovom delu obale i celog ostrva, sa koga se pruža pogled na simbol Sifnosa – manastir Panagia Hrisopigi. Sagrađen je u 16. veku na malom rtu, uskim morskim kanalom odvojenom od kopna. Prema legendi, u doba gusarskih napada stanovnice su pobegle na ostrvo ali je jedna ostala zarobljena na steni iza manastira. Bogorodica je čula njenu molitvu za spas, razdvojila kopno na dvoje, a gusare bacila u more.
Ikona Bogorodice koju su ribari pronašli u moru je čudotvorna, a zaljubljeni ovde dolaze da venčanjem ovekoveče svoju ljubav. U blizini manastira je i najlepša plaža na ostrvu – Apokofto, zaklonjena od vetrova visokim stenama. Ušuškani pod maslinama i zagledani u beli manastir, ovde ćete zaboraviti na sve brige ovog sveta.
Noć za sećanje
A kada padne noć na Sifnosu, na svakoj kapiji na ostrvu upale se veliki zemljani fenjeri neobičnog oblika koje možete naći samo ovde. Tada, prizvani raznobojnim svetlima i zvukom orgulja, krenite ka nekoj maloj crkvi na obližnjem brdu. Tamo ćete doživeti nezaboravno veče u društvu skoro svih dve i po hiljade stanovnika ostrva.
Panigiria, kako Grci zovu ova svoja slavlja, najlepša su i najbrojnija baš na Sifnosu. Običaj da se svake godine po jedna porodica stara o izabranoj crkvi i svim njenim troškovima i da organizuje panigiri, star je vekovima. Na dan sveca kome je posvećena crkva, svečano obučeni i raspoloženi mladi i stari požele jedni drugima zdravlje i sreću još mnogo godina.
Svi se počaste revitjom, mastelom i dobrim vinom, na trpezi koja se cele noći iznova postavlja, sve dok i poslednji gost ne nazdravi i čestita vrednom domaćinu kome je pripala čast da slavlje pripremi. A pošto je Sifnos ostrvo iz snova na kome koliko je dana u godini toliko je i crkava, kada god da dođete na ovo čarobno mesto imaćete sreću da, kao i mi, barem jedne noći doživite ovu raskošnu, veselu i jedinstvenu svetkovinu po kojoj ćete zauvek zapamtiti neobično ime – Sifnos!
Sifnos, septembar 2017.
Jasmina Lazarević, https://www.jjputovanja.rs/
A kada padne noć na Sifnosu, na svakoj kapiji na ostrvu upale se veliki zemljani fenjeri neobičnog oblika koje možete naći samo ovde. Tada, prizvani raznobojnim svetlima i zvukom orgulja, krenite ka nekoj maloj crkvi na obližnjem brdu. Tamo ćete doživeti nezaboravno veče u društvu skoro svih dve i po hiljade stanovnika ostrva.
Pročitajte još
.jpg "Fantastična umetnost")
Blogomudraci
Prijatelji sajta
